Indijanske mudrosti
Indijanske mudrosti: Lutajući internetom nađoh ove indijanske mudrosti koje me neodoljivo podsećaju na misli koje delim sa mojom lulom i fruškogorskim pejsažima.
- Mi ne nasleđujemo Zemlju od svojih predaka, mi je pozajmljujemo od svoje dece. (Čejeni)
- Starost nije časna koliko i smrt, ali je većina ljudi svejedno želi. (Vrane)
- Ne sudi svom susedu dok ne budeš hodao dva meseca u njegovim mokasinama. (Čejeni)
- Slušajući svoje unutrašnje ja i sledeći sopstvene instinkte i intuicije, možete biti odvedeni na sigurno. (Lakota)
- Ako ste mudri kao guja, možete sebi priuštiti da budete bezopasni kao golubica. (Čejeni)
- Ne postoji smrt, samo promena sveta. (Duvamiš)
- Nemoj se plašiti da plačeš, to će osloboditi tvoj um žalosnih misli. (Hopi)
- Ti već poseduješ sve što je neophodno da bi postao velikan. (Arapaho)
- Kada iskazujemo poštovanje drugim živim bićima, oni odgovaraju poštovanjem nas. (Arapaho)
- Čuvaj se čoveka koji ne priča, i psa koji ne laje. (Čejeni)
- Oni koji su jednom nogom u kanuu a drugom u brodu, upašće u reku. (Tuskarora)
- Neke stvari vam zapadnu za oko, ali jurite samo za onima koje vam zapadnu za srce. (Čejeni)
- Čovek ima odgovornost, ne moć. (Čejeni)
- Nije više dovoljno da tražimo mir, moramo delovati mir, živeti mir i živeti u miru. (Čejeni)
- Ne dozvoli da jučerašnji dan uzme previše od današnjeg. (Sijuksi)
- Slušaj, ili će te jezik učiniti gluvim. (Sijuksi)
- Naš prvi učitelj je naše sopstveno srce. (Čejeni)
- Žaba ne pije iz jezera u kome živi. (Sijuksi)
- Reci mi i zaboraviću. Pokaži mi i možda se neću setiti. Uključi me i razumeću. (Sijuksi)
- Bolje je imati manje gromova u ustima a više munja u rukama. (Apači)
- Zakon čoveka se menja sa promenom razumevanja čoveka. Samo zakoni duha ostaju isti. (Sijuksi)
- Smatraj Nebo svojim ocem, Zemlju svojom majkom i sve stvari svojom braćom i sestrama. (Sijuksi)
- Tragaj za mudrošću, ne za znanjem. Znanje je stvar prošlosti, mudrost je stvar budućnosti. (Lambi)
- Život nije odvojen od smrti. To samo tako izgleda. (Crne Stope)
- Čovek pripada Zemlji, Zemlja ne pripada čoveku. (Sijuksi)
- Ne moli se kada pada kiša ako se ne moliš kada sija sunce. (Sijuksi)
- Svako ko je uspeo u životu mora da je o nečemu sanjao. (Marikopa)
- Dan i noć ne mogu obitavati zajedno. (Duvamiš)
- Nisu mrtvi oni koji žive u srcima koja ostavljaju za sobom. (Tuskarora)
- Sve biljke su naša braća i sestre. Oni nam pričaju, i ako ih poslušamo možemo ih čuti. (Arapaho)
- Pre nego što počneš da jedeš, uvek izdvoj trenutak da se zahvališ hrani. (Arapaho)
- Ako se često budemo pitali, dar znanja će doći. (Arapaho)
- Većina nas nije zgodna drugima koliko samima sebi. (Asinibojne)
- Slabost neprijatelja je naša snaga. (Čeroki)
- Dobar vojnik je loš izviđač. (Čejeni)
- Siromaštvo je omča koja davi poniznost i hrani nepoštovanje Boga i čoveka. (Sijuksi)
- Zauvek ćemo biti znani po tragovima koje ostavljamo. (Dakota)
- Ništa nije tako blagoglagoljivo kao rep zvečarke. (Navaho)
- Sila, ma koliko prikrivena bila, rađa otpor. (Lakota)
- Svi mrtvi su jednaki. (Komanči)
- Zapamti da tvoja deca nisu tvoja, već da su ti pozajmljena od strane Tvorca. (Mohok)
- Ono u šta ljudi veruju je istina. (Anišinabe)
- Ne možeš probuditi osobu koja se pretvara da spava. (Navaho)
- Manji je problem biti siromašan nego neiskren. (Anišinabe)
- Jedan prst ne može da podigne ni oblutak. (Hopi)
- Svi snovi se raspredaju iz iste mreže. (Hopi)
- Onaj koji bi uradio velike stvari ne bi to trebalo da pokušava sam samcijat. (Apači)
- Čak i mali miš nosi bes u sebi. (Apači)
- Duga je znak od Onoga koji je u svim stvarima. (Hopi)
- Hodaj lako tokom proleća: Majka Zemlja je trudna. (Kajova)
- Kada se čovek udaljava od prirode njegovo srce postaje tvrdo. (Lakota)
- Mnogi su pali sa flašom u ruci. (Lakota)
- Hrabar čovek umire jednom, kukavica mnogo puta. (Apači)
- Sve što moć radi, radi u krugovima. (Lakota)
- Čovek ili žena, sa mnogo dece ima mnogo domova. (Lakota i Sijuks)
- Ako ne vidiš razlog da se zahvališ, greška je u tebi. (Minkas)
- Dobar poglavica daje, ne uzima. (Mohok)
- Kojot je uvek tamo i čeka, i kojot je uvek gladan. (Navaho)
- Slušati lažova je isto kao piti toplu vodu. (Apači)
- Svaka životinja zna više od tebe. (Ne-Perse)
- Dodirnuti zemlju znači biti u skladu sa prirodom. (Sijuks)
- Kada lisica hramlje, stari zec skače. (Čoktav)
- Gladni čovek će jesti sa vukom. (Čoktav)
- Opasnost koja je predviđena je polu-izbegnuta. (Čejeni)
- Kukavica puca zatvorenih očiju. (Čoktav)
- Lako je biti hrabar iz daleka. (Omaha)
- Ptica koja je jela ne može leteti sa pticom koja je gladna. (Omaha)
- Postavi pitanje iz srca i biće ti odgovoreno iz srca. (Omaha)
- Gladni stomak donosi kratku molitvu. (Pajute)
- Ne nanosi štetu i ne mrzi svog suseda jer ne nanosiš štetu njemu već sebi. (Pima)
- Učini mog neprijatelja hrabrim i jakim, da me ne bi bilo sramota ako ga pobedim. (Apači)
- Neguj mladost, ali veruj starosti. (Pueblo)
- Deljenje i davanje je put Boga. (Sauk)
- Svi smo mi jedno dete koje se vrti kroz Majku Neba. (Šoni)
- Svaka je osoba sopstveni sudija. (Šoni)
- Svi smo mi načinjeni od Majke Zemlje i svi ćemo se vratiti Majci Zemlji. (Šenandoa)
- Mnogo je dobrih tragova mokasina na stazi prave strele. (Sijuks)
- Sa svim stvarima u svim stvarima, svi smo rođaci. (Sijuks)
- Onaj ko priča priče vlada svetom. (Hopi)
- Narod bez istorije je kao vetar na bizonskoj travi. (Sijuks)
- Mesec se ne stidi lajanja pasa. (Apači)
- Ako čovek treba da uradi nešto nadljudsko, mora imati više od ljudskih moći. (Apači)
- Duša ne bi imala dugu kada oči ne bi imale suze. (Apači)
- Mudrost dolazi tek onda kada prestaneš da je tražiš i počneš da živiš život koji ti je Tvorac odredio. (Hopi)
- Ne daje svaki slatki koren slatku travu. (Apači)
- Uzmi samo ono što ti treba i ostavi zemlju onakvom kakvom si je našao. (Arapaho)
- Potrebno je hiljadu glasova da bi ispričali jednu priču. (Apači)
- Nijedna se reka ne može vratiti svom izvoru, a opet sve reke moraju imati početak. (Apači)
- Kiša pada i na pravedne i na nepravedne. (Hopi)
- Svaka ptica voli sebe da čuje kako peva. (Arapaho)
- Čovek mora sam sebi da pravi strele. (Vinebago)
- Kad padne mrak, sve mačke su leopardi. (Zuni)
- Odrasli ljudi mogu učiti od veoma male dece, jer su srca male dece čista i stoga im Veliki Duh može pokazati mnoge stvari koje starijima promiču. (Crni Los, legendarni vrač Lakota)
- Kada si se rodio, zaplakao si i svet se radovao. Živi svoj život tako da kada umreš, svet zaplače a ti se poraduješ. (Čeroki)
- Neka topli vetar sa nebesa nežno dune po tvojoj kući. Neka Veliki Duh blagoslovi sve koji u nju ulaze. Neka tvoje mokasine prave vesele tragove u mnogim snegovima i neka duga uvek dodiruje tvoja ramena. (Čiroki)
- Kada sve drveće bude posečeno, kada sve životinje budu izlovljene, kada sve reke budu zagađene, kada vazduh više ne bude za disanje, tek onda ćeš shvatiti da ne možeš da jedeš novac. (Sijuksi)
- Nemoj ubijati pauka. Ako ga ubiješ moraš reći: “Ubio sam ga zbog svoje babe”. (Apači) (Značenje ove poslovice je da uči decu da poštuju svaki život, ma koliko mali bio.)
- Kada je beli čovek otkrio ovu zemlju, Indijanci su njome vladali. Nije bilo poreza, nije bilo duga. Beli čovek je mislio da može da unapredi takav sistem. (Čiroki)
