CRKVICA

SVETA PETKA

Zanimljiva je to priča. Ljudski je stalno nešto želeti. Tako jednog dana po našem dolasku na Platan poželesmo da sagradimo malu crkvicu, kao molitveni kutak. Ali ne ide to tako, moramo prvo dobiti dozvolu od vladike sremskog. Uputismo pismo sa molbom i razlozima koji su nas ponukali na ovakav korak.

Dugo smo čekali, ali odgovora nema. Posle godinu dana čekanja, ja sam posustao i saopštio Vesni da odustajem. Sačekaj još malo, reče mi.

Sutradan stiže glas da smo dobili dozvolu da izgradimo crkvicu koju po našoj krsnoj slavi nazvasmo Sveta Petka.

 Sveta Petka je živela krajem 10. i početkom 11. veka pre podele hrišćanstva. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima, poreklom je Srpkinja.

Prema predanju, Sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. 

Ne verujem u čuda, ali je čudo da sam crkvicu sam bez ikakvog neimarskog znanja sagradio.

Morate je posetiti, a ako se usput umorite na svakih dvadesetak metara će vas dočekati klupe koje smo nazvali „ozon boksovi“. Proverite zašto, posebno u noćnim časovima.