Osvojio sam Crveni Čot
Osvojio sam Crveni Čot: Krenuli smo sa Platana kolima ka Crvenom Čotu. Kada smo došli do radio-televizijskih predajnika, produžili smo još malo napred ka šumi i tu smo našli super mesto za parking. Sa tog mesta sam započeo svoju današnju pešačku avanturu, osvojiću Crveni Čot.
Crveni Čot je najviši vrh Fruške gore, 539 metara nadmorske visine. Crveni Čot se nalazi u središnjem delu planine, a u blizine njega nalazi se Letenka i Osovlje.
Na Crvenom Čotu sam!
Krenuo sam u šetnju stazom koja vodi kroz šumu, nije obeležena ali je lepo utabana, tako da ne možete pogrešiti.
Šuma u ovom delu Fruške Gore je prelepa.
Deluje kao da ljudi jako retko dolaze u ovaj deo. Primetio sam da su divlje životinje redovni posetioci ovih staza tako da sam često nailazio na tragove divljih svinja i jelena. Ne vidim više Crveni Čot.
Na jednom delu puta sam naišao na gljive
koje su rasle na sred staze koja služi za pešačenje, što mi je stavilo do znanja da ljudi ovuda ili ne idu često ili su pažljivi pa im dopuštaju da rastu čak i na tim mestima. Naravno, nisam ih dirao jer već znam da postoje otrovne i jestive gljive. A ove zaista ne znam koje su, a Crveni Čot me čeka.
Tu su i moji verni drugari, razne bube, gliste, gusenice i nekoliko pasa. 🙂
Šetajući sam čuo od drugih planinara da na toj stazi ima jedan prelepi vidikovac – Orlove stene. Zaputio sam se tamo. Na žalost nisam uspeo da ga nđem, pa sam odlučio da nastavim dalje do Osovlja. Ali obećavam na proleće ću napraviti posebnu turu do Orlovih stena. Ipak, danas sam osvojio Crveni Čot, ne mogu sve.
Došao sam do kraja staze koja je jako blizu Osovlja, pa sam odlučio da se vratim do Crvenog Čota i da tu završim današnje pešačenje.
Ova šetnja nije bila naporna, ali je šuma kroz koju sam šetao jedna od najlepših kroz koje sam prošao na Fruškoj Gori.
Danas sam ukupno prepešačio tričavih 7.755 metara za 2,32h, vidimo se na sledečem izletu.