Plati, pa gazi travu
Ova priča mi je mnogo draga. Blizu Platana nalazi se izvor, Jazak. Čuli ste za Jazak vodu? Za vreme ispitivanja najizdašnije bušotine, izbušeno je pola Jaska. Kada je nađena najizdašnija bušotina za otvaranje fabrike vode, krenulo se sa zatvaranjem ostalih.
Međutim jedan od starosedelaca, na čijoj njivi je napravljena jedna od bušotina, nije dozvolio da i nju zatvore. Niko nije pravio problem, jer je protok vode bio slab, kao malo jača česma. Šta je mudri jazačanin smislio! Napravio je mali ribnjak, hladnjak, stazu i klupe. Tu su i dvoja kolica za transport kanistera za vodu.
Ali, kao što to obično biva, iskrsne neki problem. Voda, kao i ostala mineralna bogatstva se ne smeju prodavati bez posebne dozvole, odnosno koncesije. Šta sad?! Kada dođete do ovog izvora, primetićete plastičnu belu kutiju, obešenu o jedno drvo. Iznad kutije piše “Privatni posed“, pa ako hoćeš do izvora koji se nalazi na ovom privatnom posedu, ti plati gaženje trave, pedest, sto dinara, nebitno. A poneti možeš, ako hoćeš i celu cisternu izvorske vode. 🙂
