Eto nas opet
Eto nas opet
Proveli smo predivan vikend na ranču. Sa sigurnošću vam kažemo:”Eto nas opet, veoma brzo nazad do vas”.
Došli smo sa namerom da obiđemo kraj, ali ste nas vi “vezali” za Platan i brvnaru. Napravili ste od nas razmaženi par koji nije mogao da se odvoji od predivne terase u fenomenalnom zelenilu. Najduži i jedini izlet sa ranča je bio do bazena, nekih dugačkih dva sata i trk nazad. Ko da se peče na suncu bilo gde, kad imamo na raspolaganju vaš mali raj na jedan vikend.?!
Pokušajte da objasnite ljudima da je vikend na ovako lepom mestu isuviše kratko vreme. Taman smo se navikli na uživanje, čist vazduh, buđenje uz cvrkut ptica umesto alarma, i već moramo nazad. 🙁
Nećemo vam reći šta nam se najviše dopalo na ranču jer smo bili jako kratko i ne znamo za šta bi smo se pre odlučili. Možda je utisak da ništa izdvojeno nije “naj” već sve zajedno u celini tako kako ste osmislili i uklopili.
Darija, Zoran i bebac na putu jun 2022.
Foto: Denis Begović
Tekst: Eto nas opet
Najlepša ljubavna pisma velikana
Rajneru Mariji Rilkeu,
Veruješ li ti da ja verujem u Savoju? Verujem, kao i ti, kao u carstvo nebesko. Jednom… (Kako? Kada?) Šta sam ja videla od života? Tokom cele moje mladosti (od 1917. godine) – najcrnji rad. Moskva? Prag? Pariz? Sen Žil? Svuda isto. Uvek štednjak, metla, novac, (nedostatak novca). Nikad vremena.
Nijedna tvoja prijateljica i poznanica ne živi tako, ne bi mogla tako da živi. Ne čistiti kuću više eto, tako se naziva moje carstvo nebesko. Suviše ograničena želja? Da, jer je moje carstvo zemaljsko – bezgranično teško. (Rajnere, napisala sam na nemačkom: čistiti – čistilište – predivna reč, čistiti ovde, čistilište tamo, biti počišćen do čistilišta itd…
Najčešće moja pružena ruka pada u prazninu, a milostinja u – pesak… u Sen Žilu ću ostati do 1 – 15. oktobra. A onda – Pariz, gde ću sve iznova početi: ni novca, ni stana, ničega. U Prag se neću vratiti. Česi se ljute na mene što sam tako mnogo i vatreno pisala o Nemačkoj i tako uporno ćutala o Češkoj. A tri i po godine sam živela od češke „subsidije”. I tako, između 1. i 15. oktobra – Pariz. Pre novembra se ne možemo sastati.
Marina Cvetajeva
