Vazduh na Platanu miriše

Vazduh na Platanu miriše

Prva impresija, vazduh na ranču miriše i opija. Sve je mnogo lepše nego na sajtu. Jednostavno ova lepota se ne može uslikati. Sa toliko pažnje i ljubavi je sve uredjeno do najsitnijeg detalja, vidi se ogroman trud da sve bude na svom mestu. Ima dovoljno sadržaja da se sa ranća ne mora izlaziti uopšte, mada i Vrdnik ima šta da ponudi.

Mačkice su predivne, baš smo se sprijateljilji, ali možda jedna kuca ne bi bila višak 🙂

Jutra su romantična sa kaficom na terasi podjednako kao večeri uz kamin.
Nadam se da će mnogo ljudi biti u mogućnosti da vidi ovu lepotu.

Ivana i Slobodan, septembar, 2021.

Foto: Ita Rina

Najlepša ljubavna pisma velikana

PJER KIRI za MARIJU 10.avgust 1894 godine

“Ništa mi ne bi pružilo veće zadovoljstvo nego da dobijem vesti od tebe. Pomisao da dva meseca neću ništa čuti o tebi izuzetno mi je neprijatna: zato moram reći, ona tvoja kratka poruka bila je više nego dobrodošla.
Nadam se da ćeš se nadisati svežeg vazduha i da ćeš nam se vratiti u oktobru. Što se mene tiče, mislim da neću ići nigde. Ostaću u zemlji, gde ću provoditi ceo dan pred otvorenim prozorom ili u vrtu.

Obećali smo jedno drugom – jesmo li? – da ćemo biti barem prijatelji. Ah, kad se samo ne bih predomislila. Zato što obećanje ne obavezuje; takve stvari ne može nam narediti volja. Bilo bi veoma lepo, isto tako, u sta se jedva usudjujem da poverujem, da provedemo živote jedno pored drugog., hipnotisani našim snovima, tvojim patriotskim snovima, našim snovima za dobrobit čovečanstva i našim naučnim snom.

Od svih snova,

poslednji je , verujem, jedini zakonit. Pod tim mislim da smo bespomoćni da promenimo društveni poredak a, čak i ako nismo, ne bi trebalo da znamo šta da činimo. Ako budemo delovali, bez obzira u kom pravcu, nikada nećemo biti sigurni da zapravo ne činimo više štete nego koristi, tako što usporavamo nekakvu neizbežnu evoluciju. Sa naučne tačke gledišta, naprotiv, možemo se nadati da ćemo nešto učiniti. Tu je osnova čvršća, i bilo koje otkriće koje ćemo možda napraviti, kako god bilo malo, ostaće zaveštamo čovečanstvu.

Vidiš na šta će to izaći: dogovoreno je da ćemo biti dobri prijatelji, ali ako napustiš Francusku, kroz godinu dana to će biti jeno, kad se sve uzme u obzir, previše platonsko prijateljstvo, izmedju dva bića koja se više nikada videti neće. Zar ne bi bilo bolje za tebe da ostaneš sa mnom?

Znam da te ovo pitanje ljuti, i da ne želiš da o tome ponovo razgovaraš – ali opet, s druge strane, osećam se da sam te potpuno nedostojan, u svakom pogledu.
Razmišljao sam o tome da zatražim tvoje dopuštenje da se sretnemo onako u prolazu, u Frajburgu. Ali ti ćeš ostati tamo, ako sam dobre razumeo, samo jedan dan, i tog ćeš dana naravno pripadati našim prijateljima Kovalskima.
Veruj mi, tvoj izuzetno odani
Pjer Kiri

PS. Bio bih srećan kada bi mogla da mi pišeš i uveriš me da nameravaš da se vratiš u oktobru.