Crna mačka, kakva sreća
Juče mi je crna mačka prešla put
… ma ne znam koliko puta, nisam brojala. Pomislio bi čovek da ću ostatak leta provesti u nesreći. Ipak, neće tako ići, kažem vam. Zato što to nije običan put, a izgleda ni obična crna mačka. Pogledajte samo kako nekako moćno, uporno i zeleno gleda. A, opet, sasvim miruje, stopljena s tepihom od lišća iako je crna da crnja ne može biti. Kako joj to uspeva da mi je znati?
I put o kome vam pričam ima neku svoju priču. Vodi uzbrdo, tragom jedne staze, tek iskrčene. Ne mogu vam reći do kraja kakva je to staza i kome je posvećena, ali budite sigurni da je posebna. Kao i sve drugo na Platanu.
Sve je čas kao igra, čas kao život: vodi te u nepoznato neki puteljak, ispreči se poneka odlutala grana, sapleteš se o nešto pa teraš dalje. Isto je to, igra i život. Tako je i na ovom putu: od granja i trnja napravljena kapija i lučni zid, opasač za novu stazu. Za one koji vole zagonetke.
Sve je počelo od jedne davne priče
o Ne-mogu-vam-reći-kome ali moram vam reći da je ta priča sigurno večna. A onda je neprohodnu padinu raskrčila četa Platanaca. Tri generacije zajedno! Unučići, njihove mame i tate, platanska baka Vesna i moj najbolji drug. Svaka odsečena grana dobila je dostojno mesto. I zbunjeno trnje odjednom je postalo bitno. Dobro, ne baš odjednom… Čujem da su se patili i uzdisali, najviše oni koji su stvarno radili. Svejedno, sve se pretvorilo u novu priču.
Prisećali smo se juče… ovo je moje peto leto na Platanu, a ja i dalje volim sve njegove priče. Ne znam koliko puta sam dolazila, to sam prestala da brojim. Ali znam da sam istražila sva godišnja doba i testirala sve dane u nedelji na Platanu, sve staze, igre i brvnare. Ama uvek je isto – posebno.
Prvi put sam došla sa mlađom ćerkom usred vrelog jula. Ona je postala Zaštitno lice Platana, Platan se pretvorio u drugi šumski dom, gazda u mog najboljeg druga, njegova porodica u našu platansku familiju, a ja sam postala Snežana od Reči. E to se zove titula.
I tako, posle pet leta istrčava ta crna mačka
stalno ispred nas dok se penjemo novom stazom Vesna, drug i ja. Drug usput uporno nešto secka baštenskim makazama, duma naglas i gunđa… Neću vam reći šta. A i da kažem, on bi taj višak sasekao u momentu, kao bilo koju vrežu koja nam se isprečila na putu.
U ovoj priči, kao u svim Platanskim pričama prigovori su nebitni i suvišni. Glavni lik je sama priča, a junaci oni koji umeju da je pročitaju sa razumevanjem. Ko zna, možda volite priče? Možda su vam draža pitanja od gotovih odgovora?
Ne znam koje reči strpate u pretraživač kada tražite privlačno mesto za sebe i vama drage ljude, ali… probajte sa posebno mesto. I nemojte previše da ga tražite, već jednostavno pustite da ono nađe vas. Stvari se moraju poklopiti bez previše sile. Ako ste pomislili da pravim reklamu za Platan i da ovo pišem samo zato što volim svog druga i njegove Platance, oooo, opasno ste se prevarili.
Rekla sam da sam Od Reči.
Ne mogu nikako znati da li je ovo mesto za vas. Na primer, kako ja da znam da li je vaše uvo spremno za posebne zvuke vigvama (stvarno vigvam, jel’ pravi?, pravi pravcati!) ili za čudesne arije iz bunara (stvarno iz bunara, pravo iz trube, stvarno)? Ne znam kako će vam zvučati šum potoka koji je prkosno nikao na jednoj nizbrdici Platana sa čvrstom verom da će jednom postati Vodopad?
Osim toga, ne znam da li vaše oko voli bicikle, fenjere, ogledala, tegle sa porukama i kodove gde im mesto nije a u stvari jeste? I ne znam da li će da vas sa samog ulaza šokirati, blokirati ili odblokirati VOLIM TE ispisano veelikim metalnim crvenim slovima, slova od zemlje do vašeg struka ako ste moje (omanje) visine. Razmišljam, hoćete li uspeti da vidite sasvim posebno srce u jednom od ćoškova Platana koje, kako tvrdi moj drug, mnogima ostane nevidljivo? A pustilo je korenje.
Ne mogu vam reći ništa određeno, ni dođite ni prođite.
Samo kažem, nikad se ne zna na kom putu će čovek naći svoje mesto, koren ili krila. To sam, zapravo, htela da vam nekako došapnem. Pa ko čuje, čuo je. Putujte, istražujte, pravite nove staze. Nemojte očekivati da vam neko drugi sasvim iskrči put. To ne može čak ni Gugl. Ponekad je sasvim dovoljno da se prišunjate svom putu, kao mačka.
A da, počeli smo od crne mačke. Juče mi je na Platanu prešla put bar sto puta. Nemate pojma kakva je to sreća.
Snežana od Reči 04.08.2022.
Foto: Snežana od Reči
Tekst: Crna mačka, kakva sreća
Superbrzi test
Wrong shortcode initialized
