Kutija sa samo jednim dugmetom

Pre trideset godina. Iscrpljen sam. Odseo sam u jednom veoma starom hotelu. Gledam stari drveni krevet, stilski urađen, izrezbarene noćne ormariće, lampu sa abažurom, ogledalo, ormar. Samo sam se stropoštao na udoban madrac. Tako ležeći, polusvestan, iznad uzglavlja ugledam drvenu kutiju, sa prednje strane opšivenu braon platnom. Na dnu kutije samo jedno dugme. Šta je ovo? U malo modernijim hotelima u to vreme u sobi ste od tehnike mogli zateći radio i tv, i to veoma retko, a ovo nije ni jedno od to dvoje. Znatiželjno okrenem dugme na drvenoj kutiji. Klik, i ništa. Polagano okrećem dugme i začujem lagane zvuke klasične muzike. Zaspao sam. Buđenje. Klasična muzika još uvek izlazi iz kutije. Silazim na recepciju, plaćam račun, idem dalje. Iza recepcionera proviruju dva koluta sa trakama, lagano se okreću. To je bio magnetofon sa nasnimljenom klasičnom muzikom. Ne znam zašto, ali ova crtica iz hotela se duboko urezala u moje sećanje.

Danas. Iscrpljeni ste. Odsedate na Platanu. Na zidu se nalazi drvena kutija sa samo jednim dugmetom… 🙂