Neistopivi Sneško
Januar. Pre desetak godina. Šetam Platanom u sumrak. Popalile su se svetiljke. Ima ih tačno 98, čarobne su zimi. Daju Platanu onaj kičasti sjaj stare novogodišnje čestitike. Baš tu, pored terena za stoni tenis, ispod velikih lipa na ogromnoj klupi, gle čuda, sedi Sneško. Nasmejan. Lep. Beo. Šteta, pomislih, mnogo je lep, a moj lični meteo sistem mi najavljuje lepo sunčano vreme.
Sutradan uz prve zrake sunca odem da posetim Sneška. I dalje je tu. Nije se počeo topiti. Pitam naše goste, ko je napravio ovako lepog Sneška? Niko ne odgovara, samo se tajanstveno osmehuju. Ostatak dana je bio neobično topao za jedan Januar. Obilazim Sneška, ali on je isti kao što sam ga ugledao prvog dana. Prolaze dani, ja obilazim Sneška. Stiglo je proleće, Sneško i dalje sedi na ogromnoj drvenoj klupi ispod velikih lipa. Leto, jesen, opet zima, Sneško se nije ni pomerio ni promenio. I danas sam obilazio Sneška. Sedi, kao da nešto čeka. Kada posetite Platan, nipošto nemojte propustiti da posetite Sneška, on je još uvek tu na ogromnoj drvenoj klupi ispod velikih lipa, nešto čeka.
