Poseban mačak
POSEBAN MAČAK
Pantelija je sladak mačak,
Ima malu njušku
i rep mu je dugačak.
Na njušci su mu brkovi dugački,
koji ne pristaju svakoj mački.
Ali njemu stoje,
kao zgodnom mačku,
s tim smo završili
i na to možemo stviti tačku.
na licu mu stoje,
i nigde na svetu takve ne postoje.
Kada ga maziš mekanog i slatkog,
a on digne šape, to znači dosta,
i kao da kaže, dosta mi je
odvedite ovog gosta.
Kad legne u svoju fotelju pored kamina,
on uživa pored toplog,
prede i kao da kaže:
„Ovo je prava milina“.
Pantelija se ne plaši,
pasa u kraju,
gde se on krije psi dobro znaju.
Napolju oprezan, kao tigar,
ali on se kući zadovoljno igra.
Takav mačak ne postoji nigde na svetu,
ni u Africi ni u Australiji,
nigde na planeti,
samo u ovom Sremu,
Poseban mačak
My name is Pantelija, Mačak Pantelija! Rođen sam “nekog” avgusta 2007. godine u Banji Vrdnik. Živim, jedem i radim na Ranču Platan. Trenutno obavljam funkciju maskote ranča.
Predstavljam se kao ruski plavi mačor, iako po apetitu me zovu etiopljanski plavi avlijaner. Ako slučajno jelo ne stigne na vreme, pretvaram se u tasmanijskog đavola. Živim aristokratskim načinom života. Jedem isključivo brendiranu klopu i svežu teletinu.
Veoma sam vredan, jer sam (na sebi svojstven način, pi-pi) obeležio hektar i po teritorije, koliki je u stvari moj Brvnare Platan.
Ako želite da me mazite, neću praviti problem ukoliko imate komadić lepog zalogaja. Ukoliko nemate, ignorisaću Vas a Vi milujte. U stvari i ako imate nešto za klopu ignorisaću Vas, jer ću se pozabaviti jelom. Sve u svemu, ja pripadam visokom mačijem soju.
Veoma sam obrazovan. Diplomirao sam pentranje na drvo do tri metra visine, posedujem sertifikat o izvanrednim sposobnostima oštrenja kandži o novi nameštaj. Uspešno sam završio kurs o namicanju što većeg broja dnevnih obroka hrane. Trenutno sam na post-diplomskim studijama u izležavanju u 101 pozi.
Od sportskih aktivnosti, obožavam zurenje u daljinu i kobajagi lov sitnih buba, mušica, mrava… Miša nikada nisam smazao, jer sam po ubeđenju pacifista. Ukratko, volim sve što vole mladi. 🙂
Sa drugim mačorima imam izuzetne dobrosusedske odnose, ukoliko ovi ne “zalaze” na moju teritoriju. U suprotnom opet se probudi u meni gen tasmanijskog đavola.
Ako se pitate kako to da na ranču nema konja, krava i drugih životinja, daću Vam jednostavan odgovor: “Ja sam Ranč Platan prvi zapi(š)kao”.
Da se razumemo, ja nisam ničiji kućni ljubimac. U poverenju, oni (domaćini) su moji kućni ljubimci. 🙂
